Објављено: 09.09.2025.
На међународном конкурсу у оквиру пројекта Дани словенске писмености у Београду, калиграфским радом на тему „Када је Свети Сава био мали“, ученица Јелена Стајчић је освојила 1. мјесто, а као награду добила је четрнаестодневно путовање на Крф.
Јелена је подијелила своје утиске са наградног путовања.
Бити дио крфске приче и породице по другу годину за редом заиста је велика част. Вођена претходним искуством и жељом да опет корачам стопама предака, а захваљујући дару за умјетност, остварила сам своју жељу. Као и прошле године, провели смо 15 дана тамо далеко, обнављајући претходно знање из историје српске војске на Крфу, градећи нова пријатељства, али и јачајући стара. Поновни долазак у наш камп, сусрет са већ познатим и новим људима, у мени је пробудио посебну врсту носталгије. Поново смо пјесмом и стиховима Милутина Бојића поздравили претке на дну мора, "гдје шкољке сан уморан хвата". Нисмо занемарили ни Гувију, мјесто искрцавања српске војске, споменик дринској дивизији, али, поред историјских знаменитости и остале љепоте острва Крфа. Сам начин живота у кампу учини да свако од нас изађе из своје зоне комфора, да занемаримо телефоне и на прво мјесто ставимо дружење. Такође, да одрадимо своја задужења, али и унаприједимо своје таленте кроз разне радионице. Сви смо се сложили једно-одлазак на Крф у оквиру ове екскурзије је најбољи начин да разумијемо јачину вјере, молитве и Божије љубави. Да постанемо свјесни жртве коју су поднијели наши преци на много бољи начин него што је то лекција у школи. Оно што бих посебно истакла јесу ријечи вође пута, Димитрија Стикића, који каже да сваке године на Крф доведе дјецу, а врати одрасле људе. Увијек ћу се кроз живот водити савјетима који су нам тамо са очинском љубављу пружани. На крају слободно могу рећи да сам почела живјети "од Крфа до Крфа" и да својих осталих 350 дана у години нестрпљиво ишчекујем сљедећи камп.
Јелена Стајчић
